KОНТАКТ

Имате питања, коментаре, сугестије...

Telefon/Fax: 035/312-004
e-mail:decjaradostsv@gmail.com

захваљујући њима ми можемо бити бољи!

останимо у контакту

Боравак у вртићу се обезбеђује кроз следеће облике рада са децом:

  • целодневни боравак - јаслице - за децу од 6 месеци до 3 године,
  • целодневни боравак - вртић - за децу од 3 године до поласка у школу,
  • припремни предшколски програм - за децу пред полазак у школу od 5,5 do 6,5 godina.


ПРИПРЕМНИ ПРЕДШКОЛСКИ ПРОГРАМ

Припремни предшколски програм (скраћено ППП) је почетни ступањ система деветогодишњег обавезног образовања и васпитања деце, а остварује се у оквиру предшколске установе. Законом о Основама система образовања и васпитања од школске 2006/07. године припремни предшколски програм је обавезан за сву децу предшколског узраста.

Припремни предшколски програм остварује се у Установи кроз два организациона облика:

- полудневни, четворочасовни рад са децом

- целодневни, кроз рад припремних група у вртићу.

Припремно предшколски програма траје од септембра до јуна месеца и представља допуну породичном васпитању.

Програм доприноси остваривању права детета да расте и развија се у квалитетној васпитно образовној средини, која поштује његове особености, уважава његове потребе и подстиче његов психофизички развој. Ослања се на потенцијале детета, помаже му да изрази своју особеност, потребе и интересовања и даље их развија. Доприноси такође:

  • Проширивању и сређивању социјалних и сазнајних искустава
  • Оснаживању комуникативне компетенције
  • Емоционалној и социјалној стабилности детета
  • Подржавању мотивације за новим облицима учења и сазнавања.

За дете предшколског узраста је важно да у години пред полазак у школу борави у подстицајној, осмишљеној и организованој средини, да учествује у програму, који је за њега развојно значајан, који уважава његове потребе, интересовања и могућности и на најбољи начин подстиче његов психофизички развој. Укључивање све деце у припремне предшколске групе има компензаторску функцију. Деци се обезбеђују услови за проширивање и сређивање социјалног и сазнајног искуства, чиме се ублажавају социо-културне разлике и обезбеђује донекле подједнак старт за полазак у школу.

Непосредни циљ припреме деце за полазак школу је да се допринесе њиховој зрелости или готовости за живот и рад какав их очекује у основној школи. Како је припрема за полазак у школу процес који траје током читавог предшколског периода, овај циљ се остварује у контексту подстицања општег и целовитог развоја детета.

Готовост за полазак у школу је спремност детета да стиче и развија вештине, способности и знања, које су основ за даље школовање. Спремност подразумева физичку, интелектуалну, социјалну и емоционалну зрелост, као и претходна искуства и мотивацију за учење. Резултат је природног процеса сазревања и активног и мотивисаног учења.


Задаци васпитно образовног рада у години пред полазак у школу

  • Подстицање осамостаљивања
  • Подршка физичком развоју
  • Јачање социо-емоционалне компентенције
  • Подршка сазнајном развоју
  • Неговање радозналости
  • Поштовање индивидуалности и
  • Подстицање креативности.

Модел А припремног предшколског програма

Полазиште му је у савременој концепцији васпитања и образовања, што значи да се васпитно-образовни процес схвата као динамичнан, флексибилан, интерактиван и отворен у односу на дете, васпитача и Установу. Основна функција му је да допринесе еманципацији детета и његовом развоју.

Припремни предшколски програм је само оријентација за развијање и грађење аутентичног програма на нивоу сваке васпитне групе. У темеље те оријентације су уткана посебна схватања детета, игре и учења, као и особене улоге васпитача у њој.

Васпитно-образовни процес је део укупног контекста живота деце и одраслих. Обојен је њиховим специфичним потребама и вредностима средине у којој живе. Може се сагледати кроз циклус који чине: посматрање, планирање, делање, праћење и процена (евалуација). У том процесу је битније шта и како се дешава, него сами продукти и резултати.

Развијање ППП по моделу А је дато кроз аспекте развоја, услове које је потребно стварати за дечји развој и садржаје који су за то препоручљиви.

  • Социо-емоционални развој
  • Самосазнавање
  • Опажање и разумевање других
  • Схватање односа међу људима
  • Прихватање себе као члана групе
  • Разумевање социјалних појава
  • Уочавање и решавање проблема у социјалном контексту.

Начин остваривања програма

Програм се остварује кроз: планирање, вредновање и самовредновање васпитно-образовног рада и документовање дечјег развоја и напредовања.


Планирање и програмирање васпитно образовног рада

У планирању садржаја и активности васпитач се руководи интересовањима и потребама деце. Бира одговарајуће методе, поставља развојне задатке, креире подстицајну средину за учење и предвиђа временски оквир. Садржаје бира заједно са децом и родитељима у зависности од циљева, задатака и ситуација, а затим их и методички креира. Изабраним садржајима подржава искуство деце. Труди се да деци буду занимљиви, интересантни, игровни, прожети хумором и сазнајно провокативни. Важно је да садржаји буду и педагошки релевантни, да покривају све аспекте развоја, буду богати и разноврсни у формама, темама и културно вредни.


Структурисање социјалне средине

  • Стварање услова за размену међу децом
  • Креирање позитивне атмосфере у групи
  • Партнерско учешће васпитача у активностима деце и
  • Промовисање односа сарадње сопственим примером.

Васпитач планира сарадњу са породицом и друштвеном средином, посебно са школом. Главни разлог томе је заједнички рад на припреми и олакшавању прелаза из вртића у школу. Та сарадња подразумева узајамно информисање и уважавање, усклађивање потреба и очекивања, развијање толеранције и личне иницијативе, међусобно договарање, доношење одлука, поделу улога и преузимање одговорности.


Документовање дечјег учења и развоја

Документовање значи прикупљање података о процесу васпитно-образовног рада. Фокусира се на доказе о дечјем напредовању у учењу и развоју, на објективан и непроцењивачки начин и њихово повезивање са циљевима васпитно-образовног рада. Посматрање, праћење и документовање дечјег развоја је континуиран, планиран и сврсисходан процес. Доприноси бољем разумевању дечјег развоја.

Начини документовања могу бити разнолики, од дечјег портфолија, преко опсервација, аудио и видео снимака, до чек листа, скала процена и сл.