Боравак у вртићу се обезбеђује кроз следеће облике рада са децом:
- целодневни боравак - јаслице - за децу од 6 месеци до 3 године,
- целодневни боравак - вртић - за децу од 3 године до поласка у школу,
- припремни предшколски програм - за децу пред полазак у школу od 5,5 do 6,5 godina.
ПРИПРЕМНИ ПРЕДШКОЛСКИ ПРОГРАМ
Припремни предшколски програм (скраћено ППП) је почетни ступањ система деветогодишњег обавезног образовања и васпитања деце, а остварује се у оквиру предшколске установе. Законом о Основама система образовања и васпитања од школске 2006/07. године припремни предшколски програм је обавезан за сву децу предшколског узраста.
Припремни предшколски програм остварује се у Установи кроз два организациона облика:
- полудневни, четворочасовни рад са децом
- целодневни, кроз рад припремних група у вртићу.
Припремно предшколски програма траје од септембра до јуна месеца и представља допуну породичном васпитању.
Програм доприноси остваривању права детета да расте и развија се у квалитетној васпитно образовној средини, која поштује његове особености, уважава његове потребе и подстиче његов психофизички развој. Ослања се на потенцијале детета, помаже му да изрази своју особеност, потребе и интересовања и даље их развија. Доприноси такође:
- Проширивању и сређивању социјалних и сазнајних искустава
- Оснаживању комуникативне компетенције
- Емоционалној и социјалној стабилности детета
- Подржавању мотивације за новим облицима учења и сазнавања.
За дете предшколског узраста је важно да у години пред полазак у школу борави у подстицајној, осмишљеној и организованој средини, да учествује у програму, који је за њега развојно значајан, који уважава његове потребе, интересовања и могућности и на најбољи начин подстиче његов психофизички развој. Укључивање све деце у припремне предшколске групе има компензаторску функцију. Деци се обезбеђују услови за проширивање и сређивање социјалног и сазнајног искуства, чиме се ублажавају социо-културне разлике и обезбеђује донекле подједнак старт за полазак у школу.
Непосредни циљ припреме деце за полазак школу је да се допринесе њиховој зрелости или готовости за живот и рад какав их очекује у основној школи. Како је припрема за полазак у школу процес који траје током читавог предшколског периода, овај циљ се остварује у контексту подстицања општег и целовитог развоја детета.
Готовост за полазак у школу је спремност детета да стиче и развија вештине, способности и знања, које су основ за даље школовање. Спремност подразумева физичку, интелектуалну, социјалну и емоционалну зрелост, као и претходна искуства и мотивацију за учење. Резултат је природног процеса сазревања и активног и мотивисаног учења.
Задаци васпитно образовног рада у години пред полазак у школу
- Подстицање осамостаљивања
- Подршка физичком развоју
- Јачање социо-емоционалне компентенције
- Подршка сазнајном развоју
- Неговање радозналости
- Поштовање индивидуалности и
- Подстицање креативности.
Модел А припремног предшколског програма
Полазиште му је у савременој концепцији васпитања и образовања, што значи да се васпитно-образовни процес схвата као динамичнан, флексибилан, интерактиван и отворен у односу на дете, васпитача и Установу. Основна функција му је да допринесе еманципацији детета и његовом развоју.
Припремни предшколски програм је само оријентација за развијање и грађење аутентичног програма на нивоу сваке васпитне групе. У темеље те оријентације су уткана посебна схватања детета, игре и учења, као и особене улоге васпитача у њој.
Васпитно-образовни процес је део укупног контекста живота деце и одраслих. Обојен је њиховим специфичним потребама и вредностима средине у којој живе. Може се сагледати кроз циклус који чине: посматрање, планирање, делање, праћење и процена (евалуација). У том процесу је битније шта и како се дешава, него сами продукти и резултати.
Развијање ППП по моделу А је дато кроз аспекте развоја, услове које је потребно стварати за дечји развој и садржаје који су за то препоручљиви.
- Социо-емоционални развој
- Самосазнавање
- Опажање и разумевање других
- Схватање односа међу људима
- Прихватање себе као члана групе
- Разумевање социјалних појава
- Уочавање и решавање проблема у социјалном контексту.
Начин остваривања програма
Програм се остварује кроз: планирање, вредновање и самовредновање васпитно-образовног рада и документовање дечјег развоја и напредовања.
Планирање и програмирање васпитно образовног рада
У планирању садржаја и активности васпитач се руководи интересовањима и потребама деце. Бира одговарајуће методе, поставља развојне задатке, креире подстицајну средину за учење и предвиђа временски оквир. Садржаје бира заједно са децом и родитељима у зависности од циљева, задатака и ситуација, а затим их и методички креира. Изабраним садржајима подржава искуство деце. Труди се да деци буду занимљиви, интересантни, игровни, прожети хумором и сазнајно провокативни. Важно је да садржаји буду и педагошки релевантни, да покривају све аспекте развоја, буду богати и разноврсни у формама, темама и културно вредни.
Структурисање социјалне средине
- Стварање услова за размену међу децом
- Креирање позитивне атмосфере у групи
- Партнерско учешће васпитача у активностима деце и
- Промовисање односа сарадње сопственим примером.
Васпитач планира сарадњу са породицом и друштвеном средином, посебно са школом. Главни разлог томе је заједнички рад на припреми и олакшавању прелаза из вртића у школу. Та сарадња подразумева узајамно информисање и уважавање, усклађивање потреба и очекивања, развијање толеранције и личне иницијативе, међусобно договарање, доношење одлука, поделу улога и преузимање одговорности.
Документовање дечјег учења и развоја
Документовање значи прикупљање података о процесу васпитно-образовног рада. Фокусира се на доказе о дечјем напредовању у учењу и развоју, на објективан и непроцењивачки начин и њихово повезивање са циљевима васпитно-образовног рада. Посматрање, праћење и документовање дечјег развоја је континуиран, планиран и сврсисходан процес. Доприноси бољем разумевању дечјег развоја.
Начини документовања могу бити разнолики, од дечјег портфолија, преко опсервација, аудио и видео снимака, до чек листа, скала процена и сл.
